Колико и како ЕУ улаже у модернизацију железница Србије?

У последњих 11 година Европска унија (ЕУ) до сада је у Србији финансирала различите пројекте у оквиру модернизације железница са више од 143 милиона евра бесповратних средстава, показују подаци које је Радио Слободна Европа (РСЕ) добио од Делегације ЕУ у Србији.

Када се у Србији говори о модернизацији железница у првом плану званичника Владе Србије и ресорног Министарства истичу пројекте са Кином и Русијом.

Модернизација својих пруга Србија остварује кроз бројна кредитна задуживања код ове две државе. Само у овој години пројектовани зајмови Србије од Русије, према плану буџета за 2020. годину, предвиђени су од 1,73 милијарде евра и тај износ увећава се из године у годину.

Мало је, међутим, познато да је ЕУ у Србији, кроз бесповратна средства која даје, укључена у бројне пројекте на модернизацији пруга. Неке од деоница су управо и оне за које се Србија накнадно задуживала код Кине и Русије.

Бесповратна средства и повољни зајмови

ЕУ је укључена у финансирање модернизације пет кључних железничких деоница у Србији које су део Паневропског коридора 10. Инвестиције ЕУ се огледају кроз припрему пројектно-техничке документације потребне за почетак радова и путем обезбеђивања бесповратних средстава (ЕУ грантова) за суфинансирање. Поред овога, Србији су такође доступни и зајмови код Европске инвестиционе банке (ЕИБ) и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), под повољним условима.

Европска инвестициона банка, као банка ЕУ и непрофитна организација, пружа најповољније зајмове Србији, без обавезне накнаде, без накнаде за управљање или без било каквих других имена, наводе за РСЕ у Делегацији Европске уније.

Деоница Београд до границе са Мађарском

ЕУ је 2009. године финансирала Студију изводљивости и Процену утицаја на животну средину за деоницу Стара Пазова – Нови Сад у модернизацији пруге на деоници Београд – граница са Мађарском. Те године Влада Србије је контактирала ЕУ са захтевом за финансирање Студије изводљивости.

Као финансијер, за модернизацију ове поддионице била је планирана Европска инвестициона банка. Студија изводљивости је израђена 2009. године. Међутим, преговори нису реализовани пошто је Србија 2011. обавестила ЕИБ да ће Русија дати кредит за ту деоницу.

Средства за Студију изводљивости, коју је обезбедила ЕУ, финансирана су кроз пројекат техничке помоћи, а буџет који је ЕУ издвојила за ту студију износио је приближно 300.000 евра.

Укупна дужина деонице Стара Пазова – Нови Сад је 41 километар, а студијом изводљивости је дефинисано да је укупна вредност пројекта 368 милиона евра.

На истој деоници, односно на делу пруге од Београда до границе са Мађарском, Влада Србије је затражила од Европске уније да финансира израду пројектно-техничке документације за поддеоницу Нови Сад – Суботица.

Конкретно, на захтев Владе Србије, ЕУ је обезбедила финансирање у износу од скоро 4,8 милиона евра за израду идејног пројекта, студије изводљивости и процену утицаја на животну средину.

Израда ове документације урађена је у складу са Пројектним задатком који су израдиле и одобриле надлежне институције у Србији, у овом случају Железничка инфраструктура Србије и Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Документација је, на основу Пројектног задатка, припремљена за пројектовану брзину воза од 160 километара на сат.

Припрема документације почела је у јуну 2013. године и трајала је до јула 2016. године. Међутим, и у овом случају Влада Србије је накнадно одлучила да настави пројекат задуживањем од Кине.

Укупна дужина пруге од Новог Сада до Суботице је 113 километара, а студија изводљивости и анализе трошкова и користи су показале да је вредност модернизације ове железничке деонице 495 милиона евра.

Београд – граница са Хрватском

На железничкој деоници од Београда до границе са Хрватском, ЕУ тренутно финансира израду идејног решења, студије изводљивости и процене утицаја на животну средину за поддионицу од 120 километара. Конкретно, реч је о деоници од Београда до Шида, која обухвата две поддионице: Стара Пазова – Голубинци и Голубинци – Инђија.

Пројекат заправо обухвата цео део од Београда до границе са Хрватском, а одобрена су бесповратна средства из бесповратних средстава ЕУ у износу од три милиона евра.

Овај пројекат подржава и Европска инвестициона банка, као водећа међународна финансијска институција. Када документација буде у потпуности готова, очекује се почетак преговора о структури финансирања. Треба напоменути да се овим финансирањем, поред кредита ЕИБ, обезбеђују и грантови из фондова ЕУ.

Укупни трошкови ове инвестиције тренутно су процењени на 288 милиона евра, али прецизније информације о укупним трошковима пројекта, како је за РСЕ саопштила Делегација ЕУ у Србији, биће познате по завршетку Студије изводљивости.

Београд – Ниш

Деоница пруге Београд – Ниш сматра се кичмом железничке мреже Србије. На овој деоници Европска унија финансира израду идејног пројекта, студије изводљивости и процене утицаја на животну средину за поддеоницу Велика Плана – Ниш, у дужини од 110 километара, као и за поддеоницу Сталаћ – Ђунис, са дужине од око 20 километара.

Србија је до сада добила седам милиона евра бесповратних средстава од ЕУ за израду поменутог пројектно-техничке документације.

Припрема поддеонице Велика Плана – Ниш почела је у марту 2017. године. Израда те пројектне документације је у завршној фази и предата је Железничкој инфраструктури Србије на оцену и коментар.

Када је реч о поддеоници Сталаћ – Ђунис, њена припрема је почела 2015. године и документација је већ одобрена од надлежних служби у Србији.

Европска инвестициона банка и Европска банка за обнову и развој заинтересоване су за инвестиционо финансирање деонице Велика Плана – Ниш, које би у овом случају укључивало и значајан износ бесповратних средстава ЕУ, саопштила је Делегација ЕУ у Србији. Тај износ се креће до 50 одсто вредности инвестиције за пројекте модернизације железничке инфраструктуре.

Укупна процењена вредност инвестиције за овај пројекат је 565 милиона евра. Документација која је урађена је урађена за брзину воза од 160 километара на сат, пошто је Пројектним задатком прецизиран управо такав захтев. Ову документацију су одобрили и Железничка инфраструктура Србије и Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Што се тиче поддионице Сталаћ-Ђунис, трошкови пројекта процењени су на 160 милиона евра. Поред ЕИБ-а, овде је предвиђена и значајна подршка инвестиционих грантова ЕУ.

Ниш – граница са Северном Македонијом

Европска унија је издвојила 47 милиона евра бесповратних средстава за деоницу пруге од Ниша до границе са Северном Македонијом, посебно за финансирање модернизације 23 километра поддеонице Ниш-Брестовац. Србија би, пак, требало да обезбеди 14 милиона евра, односно преостали износ до укупне вредности пројекта који је уговорен за 61 милион евра.

У децембру 2019. године потписан је уговор о извођењу радова између Министарства финансија и бугарске компаније „ТРАЦЕ Балкан Лимитед“. Техничка документација за модернизацију те поддионице израђена је захваљујући грантовима ЕУ, у износу од око 2,5 милиона евра.

За деоницу од Брестовца до границе са Северном Македонијом, дугу 135 километара, ЕУ је обезбедила грант од 3,5 милиона евра за израду идејног пројекта, студије изводљивости и процену утицаја на животну средину.

Израда документације за ову деоницу почела је у јуну 2020. године, након што су Пројектни задатак одобрили Железничка инфраструктура Србије и Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Тренутно је у току израда студије изводљивости, након које ће бити позната укупна вредност ове инвестиције. Из тог разлога, наводи Делегација ЕУ, садашње процене вредности ресорног министарства од 182 милиона евра могу се третирати само “као претпоставке” и да ће тај износ највероватније бити повећан након ревизије.

За сада би, према накнадним прелиминарним проценама, укупна вредност ове инвестиције могла да буде око 400 милиона евра, у зависности од брзине пројекта планиране за ову деоницу пруге.

Ниш – Димитровград, до границе са Бугарском

Модернизација железничке деонице Ниш – Димитровград до границе са Бугарском, укључујући и изградњу железничке обилазнице око града Ниша, у великој мери је подржана већ одобреним грантовима ЕУ у износу од 74 милиона евра, као и кроз ЕИБ. зајам. Делегација ЕУ наводи да је овај кредит омогућен „по веома повољним комерцијалним условима у износу од 134 милиона евра”.

Преостали износ средстава, до укупне вредности пројекта од 268 милиона евра, према плану договореном између ЕУ и Владе Србије, био би додатно суфинансиран из инвестиционих грант средстава Европске уније у износу од око 30 милиона евра.

Оваква улагања требало би да омогуће Влади Србије да са скоро 50 одсто бесповратних средстава из фондова ЕУ модернизује ову, за железницу Србије, веома важну деоницу.

„Међутим, и поред тога што је пројекат сматран ‘зрелим’, од јануара 2018. године, када су средства формално одобрена, ништа није урађено. За радове није расписан тендер. Расписан је тендер за техничку помоћ и надзор, да би га обуставила Железничка инфраструктура Србије, која је надлежни орган за поступак набавке. Тендер би ускоро требало да буде поново расписан”, речено је за РСЕ у Делегацији ЕУ у Србији.

Европска унија је бесповратним средствима у износу од 2,5 милиона евра финансирала припремне активности за изградњу железничке обилазнице око Ниша и модернизацију деонице пруге од Ниша до Димитровграда.

И то није све

Поред главног железничког коридора који пролази кроз Србију, ЕУ додатно финансира израду Генералног пројекта, прелиминарне студије изводљивости и прелиминарне процене утицаја на животну средину за реконструкцију и модернизацију железничке пруге Сталаћ – Краљево – Рудница до границе са Косовом. .

Ова деоница пруге није део железничког чвора Коридора 10, али се налази на проширеном систему трансевропске транспортне мреже (ТЕН-Т Цоре).

Процењена цена реконструкције и модернизације ове линије је 265 милиона евра, а планирана година за почетак реализације је 2025. ЕУ је до сада обезбедила 1,2 милиона евра за израду студије изводљивости, општег идејног решења и прелиминарну процену утицаја на животну средину.