Инвестиције ЕУ користе се за припрему пројектно-техничке документације потребне за почетак радова.
Поред тога, Србија је доступна и зајмови под повољним условима код Европске инвестиционе банке (ЕИБ) и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД).
Пројекти у сектору саобраћаја које финансира ЕУ у Србији имају за циљ унапређење транспортне повезаности, а тиме и бољу економску интеграцију унутар региона и интеграцију региона са ЕУ. Напори које ЕУ улаже у сектор саобраћаја у великој мери усмерени су на отварање тржишта и примену стандарда ЕУ.
У последњих 11 година, ЕУ је у модернизацији српске железнице уложила више од 142 милиона евра бесповратних средстава, а од 2023. године сарадња се наставља: ЕУ и Србија заједнички су најавиле 2,2 милијарде евра вредан финансијски пакет за модернизацију железничког коридора 10.
Пакет се односи на унапређење деонице Београд–Ниш на Коридору Кс, који ће омогућити везу брзим пругом до 200 км/ч између два града, уз брзи проток робе и услуга, а такође ће допринети брзој интеграцији ове деонице у железничке мреже ЕУ.
У току је и изградња Интермодалног терминала у Батајници у околини Београда, коју је ЕУ подржала са скоро 13 милиона евра бесповратних средстава. Овим пројектом главни град ће добити савремени интермодални терминал – место укрштања друмског и железничког саобраћаја.
Европска година железнице представља део напора ЕУ, у оквиру Европског зеленог плана (European Green Deal), који има за циљ прелазак на одрживу привреду кроз постизање климатске неутралности до 2050. године.
Један од кључних елемената овог плана је увођење чистих и здравих облика транспорта, имајући у виду да је сектор саобраћаја одговоран за око 25 одсто емисије гаса са ефектом стаклене баште у ЕУ.