На брзом путу за промену

Европска унија издваја значајних 2,2 милијарде евра за железничку пругу Београд-Ниш. Захваљујући овој финансијској подршци, путовање возом између два српска града ускоро ће трајати мање од два сата, док тренутно возом траје најмање шест сати, а аутомобилом око три сата. Модернизација железнице представља највећи износ подршке ЕУ у историји за појединачни пројекат у Србији.

Корени српских железница као предузећа сежу до 1881. године, када је кнез Милан званично основао Српску државну железницу. Прво путовање из Београда у Ниш обављено је 23. августа 1884. године, што представља званичан тренутак оснивања предузећа – наводе у Железницама Србије. Ова железничка траса је од великог значаја у Србији и ради више од 130 година, преноси WeBalkans.

Током деведесетих година, након распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, железнички систем Србије се суочио са значајним изазовима. Занемарено је одржавање инфраструктуре, што је довело до наглог пада железничког саобраћаја, посебно у транспорту робе. Небезбедност 90-их година прошлог века, заједно са економским кризама које су уследиле, додатно су отежале неопходно одржавање железничке мреже у Србији, посебно важне пруге Београд-Ниш.

Анита Димоски, вд помоћника министра за железнице и интермодални саобраћај у Влади Републике Србије, описује ситуацију. Она објашњава да су и Влада и Железнице сваке године имале план за редовну реконструкцију одређене дужине пруге. Међутим, због финансијске кризе и утицаја пандемије ЦОВИД-19, ове рутинске активности одржавања морале су бити одложене.

„Обезбеђивање континуираног превоза захтева значајна улагања“, истиче Димоски.

Због тога су били принуђени да смање брзине на деоницама где интервенција није била могућа, а једна таква деоница била је и пруга Београд-Ниш.

Ипак, визија несметаног железничког саобраћаја на овој траси је коначно на прагу реализације. Европска унија издваја значајних 2,2 милијарде евра за железничку пругу Београд-Ниш. Захваљујући овој финансијској подршци, путовање возом између ова два српска града ускоро ће трајати мање од два сата, брзином до 200 км/х. Тренутно, вожња возом траје најмање шест сати, док путовање аутомобилом траје отприлике три сата.

Конкретно, Европска унија ће дати до 600 милиона евра бесповратних средстава, што га означава као највећи грант ЕУ за један пројекат у Србији до сада. Овај свеобухватни пакет такође укључује зајам од 1,1 милијарде евра од Европске инвестиционе банке (ЕИБ) и зајам од 550 милиона евра од Европске банке за обнову и развој (ЕБРД). Преостали део инвестиције ће покрити Влада Србије.

Оливер Вархеји, европски комесар за преговоре о проширењу, својевремено је истакао значај овог пројекта, изјавивши: „Одабрали смо овај пројекат због могућности да променимо реалност на терену за народ Србије, за народ јужне Србије, а самим тим и за цео регион“.

Када буде завршена, нова пруга ће пружити значајне предности, са очекиваним годишњим бројем путника од преко 2,3 милиона и транспортом од 9,4 милиона тона терета. Развој обећава нове пословне прилике и изгледе за запошљавање.

„Овај сегмент железничке пруге је од великог значаја за Србију. Осим економских и еколошких импликација, има и културни и друштвени значај. „Повезивање људи не само да подстиче одржавање постојећих пријатељстава, већ и ствара нова и негује друштвене односе“, подсећа Димоски.

Она истиче кључну улогу подршке ЕУ у овом пројекту.

„Ослањање искључиво на сопствене ресурсе значајно би продужило рокове пројекта и наметнуло би велико финансијско оптерећење нашој влади. Захваљујући овој подршци, моћи ћемо много брже да завршимо пројекат“, потврђује Димоски.

Пројекти у сектору саобраћаја које финансира ЕУ у Србији имају за циљ унапређење транспортне повезаности, а самим тим и бољу економску интеграцију унутар региона и интеграцију региона са ЕУ. Поред тога, напори које ЕУ улаже у транспортни сектор кроз ове пројекте у великој мери су усмерени на отварање тржишта и имплементацију стандарда ЕУ. Пројекти које подржава ЕУ значајно су допринели процесу реформе железнице, увођењу савремених и најисплативијих пракси одржавања инфраструктуре друмског саобраћаја, као и увођењу речног информационог система у циљу побољшања услова пловидбе на унутрашњим пловним путевима Србије.